Pregled pritužbi kancelariji ombudsmana o kojima je sačinjen izveštaj
2024
PREDMET-2024-02/03
Pritužba: Branioci četvorice podnosilaca pritužbe podneli su dodatni zahtev za ponovno razmatranje odluke ombudsmana u predmetu OMB-C-2024-02/01 i OMB-C-2024-02/02. Podnosioci pritužbe u zahtevu tražili su da ombudsman ispita njihove navode o tome da je sekretar postupio suprotno principima valjanog upravljanja kada je izmenio Pravilnik o pravnoj pomoći iz 2020. i usvojio Pravilnik o pravnoj pomoći iz 2024, sa izmenama i dopunama. U pritužbi se navodi da to što je Pravilnik o pravnoj pomoći iz 2024. usvojen bez konsultacija i bez najave, predstavlja primer lošeg upravljanja. Podnosioci pritužbe tvrde da sekretar nije konsultovao Nezavisno predstavničko telo specijalizovanih branilaca i zastupnika, kao i to da su podnosioci pritužbe očigledno zainteresovana strana u postupku usvajanja izmena, te da su stoga morali biti uključeni u konsultacije.
Pored navedenog, podnosioci pritužbe tvrde da se sekretar oglušio o svoju dužnost da im stavi na uvid dokumentaciju o postupku usvajanja izmena, pri čemu se pozivaju na pravilo 3(2) Pravilnika o pravnoj pomoći i član 41 Ustava Kosova.
Ocena: Ombudsman je prilikom ocenjivanja predmetnog zahteva ponovo razmotrio pravilo 3(1) Pravilnika o pravnoj pomoći, koje predviđa da sekretar može da izmeni i dopuni taj pravilnik proprio motu ili na osnovu predloga za izmene i dopune, i da se o predlozima izmena može konsultovati sa Nezavisnim predstavničkim telom branilaca i zastupnika.
Ombudsman je zaključio da kada su u pitanju proprio motu izmene Pravilnika o pravnoj pomoći, sekretar ne samo da nije u obavezi da se konsultuje s Nezavisnim predstavničkim telom specijalizovanih branilaca, već da u tom slučaju Pravilnik i ne predviđa konsultacije s bilo kojim zainteresovanim stranama.
Ombudsman je osim toga zaključio da neće razmatrati navode u vezi s time što nije konsultovano Nezavisno predstavničko telo specijalizovanih branilaca jer se podnosioci pritužbe ne mogu smatrati predstavnicima tog tela, te stoga nemaju locus standi. Pored toga, u pogledu tvrdnje podnosilaca pritužbe da oni predstavljaju „očigledno zainteresovanu stranu“, ombudsman je konstatovao da su sva četvorica podnosilaca pritužbe i njihovi branioci zahteve za pravnu pomoć podneli Specijalizovanim većima tek nekoliko meseci nakon što je usvojen Pravilnik iz 2024.
Što se tiče navoda podnosilaca pritužbe da je sekretar odbio da im stavi na uvid dokumentaciju o postupku usvajanja izmena, ombudsman se pozvao na član 41(2) Ustava Kosova, kojim se ograničava pravo pristupa javnim dokumentima. Ombudsman je pored toga podsetio na odredbe člana 62 Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kojima se predviđa da se dokumenta, dokumentacija, spisi i arhive Specijalizovanih veća, Sekretarijata i Specijalizovanog tužilaštva ne smatraju javnim dokumentima Kosova, kao i da za ta dokumenta, dokumentaciju, spise i arhive ne postoji opšte pravo pristupa.
Zaključak: Ombudsman je u celosti odbio zahtev za ponovno razmatranje.
Napomena: Tekst celog izveštaja o ovoj pritužbi dostupan je na vebsajtu SVK.
PREDMET-2024-02/02
Pritužba: Branioci četvorice podnosilaca pritužbe podneli su zahtev za ponovno razmatranje inicijalne odluke ombudsmana u predmetu OMB-C-2024-02. U zahtevu navode da ombudsman nije uzeo u obzir pravilo 6(4) Poslovnika o radu Specijalizovanog veća Ustavnog suda (u daljem tekstu: Poslovnik), koje Specijalizovanom veću Ustavnog suda omogućava da u posebnim slučajevima produži propisani rok od dva meseca u kojem ombudsman Pravilnik o pravnoj pomoći može da uputi tom veću na ocenu ustavnosti.
Od ombudsmana je zatraženo da ponovo razmotri ocenu koju je o tom zahtevu doneo u svojoj inicijalnoj odluci, te da pitanje ustavnosti Pravilnika KSC-BD-25/Rev1 uputi Specijalizovanom veću Ustavnog suda.
Ocena: Ombudsman se pozvao na član 113(2) Ustava, koji ga ovlašćuje da veću Ustavnog suda upućuje zahteve za ocenu ustavnosti, ali ne samo na osnovu toga što je to zatražio neki pojedinac. Svaki zahtev za ocenu ustavnosti koji ombudsman uputi veću Ustavnog suda mora biti zasnovan na njegovoj oceni da osporavani propis nije saglasan sa Ustavom. U protivnom, došlo bi do direktnog kršenja člana 113 Ustava. Ombudsman zapravo jeste uzeo u obzir pravilo 6(4), ali je konstatovao da ne postoji valjan razlog da se traži produženje propisanog roka od dva meseca u kojem se veću Ustavnog suda upućuju zahtevi za ocenu ustavnosti. Razmotrivši obavezu da se obezbedi adekvatna pravna pomoć i pitanje da li je Pravilnik o pravnoj pomoći neustavan, ombudsman je zaključio da se adekvatnost Pravilnika o pravnoj pomoći može oceniti samo od slučaja do slučaja. U tom pogledu on je napomenuo da se podnosioci pritužbe nisu žalili da je na osnovu Pravilnika o pravnoj pomoći iz 2024. doneta neka konkretna odluka. Pored toga, ombudsman je primetio da Pravilnik o pravnoj pomoći iz 2024. predviđa mehanizam za preispitivanje svake odluke o pravnoj pomoći od strane nadležnog panela. Ombudsman je zaključio da je pravo optuženih na delotvorno pravno sredstvo obuhvaćeno pravilima tog Pravilnika i da branioci treba da postupaju u skladu s njima. Takođe je podsetio da sva četvorica podnosilaca pritužbe odgovaraju pred krivičnim većima i da je su stoga krivična veća prva instanca koja treba da zaštiti njihova prava.
U skladu s tim, ombudsman je odbio tvrdnju da pri oceni nije uzeo u obzir pravilo 6(4), kao i tvrdnju da je pogrešio kad je ocenio da zahtev za ocenu ustavnosti Pravilnika o pravnoj pomoći iz 2024. nije valjan.
Zaključak: Ombudsman je u celosti odbio zahtev za ponovno razmatranje.
Napomena: Tekst celog izveštaja o ovoj pritužbi dostupan je na vebsajtu SVK.
PREDMET-2024-02/01
Pritužba: Pritužbu su podnela četiri lica koja se od hapšenja nalaze u pritvoru u pritvorskom objektu Specijalizovanih veća Kosova. Podnosioci pritužbe navode da je sekretar prekršio njihovo pravo na pravično suđenje, konkretno, njihovo pravo na efikasno pravno zastupanje.
Branioci podnosilaca pritužbe tvrde da se izmenama Pravilnika o pravnoj pomoći (KSC-BD-25/Rev1) koje je sekretar usvojio u februaru 2024. krše osnovna prava njihovih klijenata. Prema njihovim rečima, izmenama Pravilnika o pravnoj pomoći o sredstvima koja se dodeljuju za rad na predmetima krivičnih dela protiv pravosuđa krše se prava koja su optuženima zagarantovana članovima 30 i 31 Ustava i članom 6(3) Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Branioci podnosilaca pritužbe iznose da će novi Pravilnik o pravnoj pomoći dovesti do toga da optuženi neće imati dovoljno sredstava za efikasno pravno zastupanje i da će tako biti prekršena njihova osnovna prava.
Branioci takođe traže da ombudsman iskoristi svoje ovlašćenje iz člana 49(5) Zakona br.05/L-053 i Specijalizovanom veću Ustavnog suda uputi zahtev za ocenu ustavnosti Pravilnika o pravnoj pomoći iz 2024.
Pored toga, branioci podnosilaca pritužbe se žale ombudsmanu da ne postoji mehanizam za privremeno finansiranje branilaca dok se ne odobre sredstva iz pravne pomoći. Branioci su takođe tražili da ombudsman razmotri meru (delimičnog) povlačenja branioca zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Ocena: Prema pravilu 26 Poslovnika o radu Specijalizovanog veća Ustavnog suda, ombudsman Specijalizovanih veća ili ombudsman Republike Kosovo podnosi zahtev za ocenu ustavnosti u roku dva meseca od stupanja na snagu osporavanog zakona. Pritužba i zahtev da se Specijalizovanom veću Ustavnog suda uputi zahtev za ocenu ustavnosti zavedeni su u Kancelariji ombudsmana nakon isteka tog roka. Ombudsman stoga nije mogao da uzme u razmatranje zahtev podnosilaca pritužbe da Ustavnom sudu uputi zahtev za ocenu ustavnosti izmenjenog Pravilnika o pravnoj pomoći.
Što se tiče navoda o kršenju prava optuženih kao posledici određenih izmena Pravilnika o pravnoj pomoći koje je usvojio Sekretarijat, ombudsman je zaključio da je postupak protiv sve četvorice podnosilaca u toku, te da je dužnost pre svega krivičnog veća da oceni da li su navodi o kršenju osnovnih prava usled usvajanja Pravilnika o pravnoj pomoći iz 2024. opravdani i da li se to može ili mora kompenzovati tokom postupka. Ombudsman je taj deo pritužbe stoga odbacio u skladu sa pravilom 29(1) i 29(3)(a) Pravilnika o postupku i dokazima pred Specijalizovanim većima Kosova, pošto mu nije dopušteno da se meša u predmete ili druge postupke pred Specijalizovanim većima.
Osim toga, kad je reč o pritužbama jednog branioca vezanim za mehanizme za privremeno finansiranje branilaca i povlačenje branilaca zbog nedostatka finansijskih sredstava, ombudsman je primetio da su ta pitanja administrativne prirode i da nije izneta tvrdnja da je usled toga došlo do kršenja osnovnih prava tog optuženog. Ombudsman je stoga odbacio taj deo pritužbe, u skladu s pravilom 29(3)(b) Pravilnika o postupku i dokazima.
Zaključak: Pritužba i zahtev da se stvar uputi na rešavanje Specijalizovanom veću Ustavnog suda odbačeni su u celosti.
Napomena: Tekst celog izveštaja o ovoj pritužbi dostupan je na vebsajtu SVK.
2022
PREDMET-2022-04
Pritužba: Podnosilac pritužbe se žali zbog toga što je jedan od službenika Specijalizovanog tužilaštva (u daljem tekstu: tužilaštvo) tokom razgovora s njim za Kosovo koristio izraz “Kosovo i Metohija”. Podnosilac pritužbe izjavio je da je korišćenje tog izraza uvredljivo i neprihvatljivo jer se u Srbiji taj izraz koristi kada se o Republici Kosovo govori na pogrdan način.
Podnosilac pritužbe dalje navodi da je na kraju razgovora izneo primedbu na korišćenje tog izraza, ali da prisutni predstavnici tužilaštva ili nisu shvatili šta su rekli, ili im je to bilo nebitno.
Ombudsman je zatražio mišljenje specijalizovanog tužioca o ovoj pritužbi i precizne informacije o korišćenju tog izraza tokom razgovora s podnosiocem, kao i, načelno, da li je korišćenje tog izraza uobičajena praksa tužilaštva.
Ocena: Ombudsman se uverio da je tužilaštvo greškom upotrebilo taj izraz tokom razgovora s podnosiocem pritužbe. Ombudsman uviđa da podnosilac nesumnjivo taj izraz smatra uvredljivim. Međutim, ombudsman je zaključio da korišćenje tog izraza ne predstavlja kršenje nijednog osnovnog prava.
Pored toga, ombudsman se na osnovu informacija dobijenih od tužilaštva uverio da su preduzete odgovarajuće mere kako se takva greška ne bi ponovila.
Zaključak: Pritužba je odbijena.
Napomena: Tekst celog izveštaja o ovoj pritužbi dostupan je na vebsajtu SVK.
PREDMET-2022-02
Pritužba: Pritužbu su podnela četiri lica optužena pred Specijalizovanim većima Kosova, koja od hapšenja borave u pritvoru. Podnosioci pritužbe tvrde da je Specijalizovano tužilaštvo povredilo njihovo pravo na pravično suđenje, i navode konkretne radnje Specijalizovanog tužilaštva koje smatraju povredom tih prava.
Podnosioci tvrde da se Specijalizovano tužilaštvo ne pridržava svojih obaveza obelodanjivanja propisanih Zakonom i Pravilnikom o postupku i dokazima. Oni se takođe žale da su dokumenti koje su primili od Specijalizovanog tužilaštva preterano redigovani.
Podnosioci pritužbe tvrde i da su Specijalizovana veća u više navrata prekršila odredbe Ustava i Zakona, i time povredila njihovo pravo na pravično suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, kao i pravo na delotvorno pravno sredstvo.
Kao neke od primera povrede svojih prava oni navode pogrešnu primenu prava u jednom predmetu pred Specijalizovanim većem Ustavnog suda, povlačenje sudije iz panela i odbacivanje argumentacije u vezi s privremenim puštanjem na slobodu. Podnosioci pritužbe su takođe izneli argumente u vezi s nadležnošću ombudsmana.
Pored toga, podnosioci tvrde da Specijalizovana veća rade bez odgovarajućeg nadzora, pošto nisu odgovorna Sudskom savetu Kosova.
Oni takođe tvrde da se Specijalizovana veća ne pridržavaju člana 3(1) Zakona br.05/L-053.
Podnosioci pritužbe se isto tako žale na preterano odugovlačenje postupka pred Specijalizovanim većima.
Oni iznose i pritužbu da im je povređeno pravo na pravično suđenje jer Specijalizovana veća nisu donela odluku o trajanju suđenja.
Na kraju, podnosioci navode da Specijalizovana veća funkcionišu protivno članu 3(6) Zakona br.05/L-053.
Ocena: Ombudsman je napomenuo da su oba aspekta pritužbe koji se odnose na Specijalizovano tužilaštvo već bila predmet razmatranja u postupcima pred Specijalizovanim većima.
Ombudsmanu nije dopušteno da se meša u predmete ili druge pravne postupke pred Specijalizovanim većima. Prema tome, pošto su navedeni aspekti pritužbe deo pravnog postupka, prema pravilu 29(1) i 29(3)(a) Pravilnika o postupku i dokazima, ombudsman nije nadležan da razmatra pritužbu.
Pored toga, neki aspekti pritužbe koji se tiču Specijalizovanih veća takođe su bili predmet razmatranja u postupcima pred Specijalizovanim većima i stoga su odbačeni zbog nenadležnosti.
Što se tiče ostalih aspekata pritužbe, ombudsman je zaključio da podnosioci nisu dokazali da im je povređeno pravo na pravično suđenje ili pravo na delotvorno pravno sredstvo. Stoga su ti aspekti pritužbe protiv Specijalizovanih veća takođe odbijeni, u skladu s pravilom 29(3)b Pravilnika o postupku i dokazima.
Zaključak: Pritužba je odbijena u celosti.
Napomena: Tekst celog izveštaja o pritužbi dostupan je na vebsajtu SVK.
2021
PREDMET-2021-05
Pritužba: Podnosilac pritužbe, nekadašnji službenik Specijalizovanog tužilaštva, tvrdi da je otkrivanjem njegovog imena na javnom zasedanju i obelodanjivanjem odbrani Specijalizovano tužilaštvo povredilo njegovo pravo na privatni i profesionalni život, njegovo pravo na život i pravo na život njegove porodice.
Ocena: U pogledu pominjanja imena podnosioca pritužbe na javnom zasedanju, ombudsman konstatuje da se pritužba odnosi na vođenje postupka pred sudom. Ombudsmanu nije dopušteno da interveniše u predmetima ili drugim pravnim postupcima pred Specijalizovanim većima. Stoga, u skladu s pravilom 29(1) i 29(3)(a) Pravilnika o postupku i dokazima, ombudsman nije nadležan za taj aspekt pritužbe.
U pogledu obelodanjivanja imena i funkcije podnosioca pritužbe u dokumentima koji su prosleđeni odbrani, ombudsman zaključuje da podnosilac pritužbe objektivno nije mogao da očekuje da će njegov identitet biti zaštićen te da u tom smislu, obelodanjivanjem njegovog imena u dokumentima prosleđenim odbrani nije povređeno njegovo pravo na privatni život zaštićeno članom 36 Ustava, članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 17 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Osim toga, ombudsman je zaključio da podnosilac pritužbe nije pokazao da je obelodanjivanje njegovog imena odbrani dovelo do stvarne i neposredne opasnosti po njegov život i život njegove porodice te da u tom smislu nije došlo do ugrožavanja njegovog prava na život zaštićenog članom 25 Ustava, članom 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 6 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
I na kraju, ombudsman je zaključio da podnosilac pritužbe nije pokazao da su obelodanjivanjem njegovog imena odbrani umanjeni njegovi izgledi da nađe posao, budući da je obelodanjivanje sprovedeno na poverljivoj osnovi i da stoga nije dovelo do ugrožavanja njegovog prava na privatni i profesionalni život zaštićenog članom 36 Ustava, članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 17 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Zaključak: Ombudsman je proglasio prvi aspekt pritužbe nedopuštenim i zaključio da Specijalizovano tužilaštvo nije povredilo osnovna prava podnosioca pritužbe kada je obelodanilo njegovo ime odbrani, jer je obelodanjivanje sprovedeno na poverljivoj osnovi.
Napomena: Redigovana verzija finalnog izveštaja o ovoj pritužbi dostupna je na vebsajtu Specijalizovanih veća.
PREDMET-2021-02
Podnosilac je uložio pritužbu protiv Specijalizovanog tužilaštva (I) i protiv Specijalizovanih veća (II)
I. Pritužba protiv Specijalizovanog tužilaštva: Podnosilac tvrdi da je tokom istraga koje je protiv njega vodilo, Specijalizovano tužilaštvo prekršilo njegovo pravo na pravično suđenje, i u vezi s tim navodi konkretne istražne radnje koje su obavljene više od šest meseci pre ulaganja pritužbe.
Podnosilac takođe tvrdi da Specijalizovano tužilaštvo nije odgovorilo na njegov zahtev da okonča istragu.
Naposletku, podnosilac pritužbe kaže da je obraćanje ombudsmanu jedino pravno sredstvo koje mu još preostaje. Međutim, nakon što je uložio pritužbu ombudsmanu, podnosilac je i Specijalizovanim većima podneo zahtev za obustavljanje istrage protiv njega.
Ocena: Kad je reč o pritužbi protiv Specijalizovanog tužilaštva, takva pritužba mora se dostaviti ombudsmanu u roku od šest meseci od spornog događaja, osim ako se ne iznese valjan razlog da se pritužba razmotri. Pošto nije iznet valjan razlog, ombudsman je bio mišljenja da je, shodno pravilu 29(3)(e) Pravilnika o postupku i dokazima, pritužba u tom delu nedopuštena.
Kad je reč o zahtevu koji je podnosilac uputio Specijalizovanom tužilaštvu, ombudsman je ustanovio da Specijalizovano tužilaštvo zapravo jeste odgovorilo na njega. Prema tome, shodno pravilu 29(3)(b) Pravilnika o postupku i dokazima, podnosilac pritužbe nije pokazao da je Specijalizovano tužilaštvo prekršilo njegova ljudska prava.
Na kraju, ombudsmanu nije dozvoljeno da interveniše u predmetima ili drugim postupcima pred Specijalizovanim većima. Prema tome, pošto je podnosilac podneo Specijalizovanim većima zahtev za obustavljanje istrage u vreme dok je ombudsman ocenjivao njegovu pritužbu, shodno pravilima 29(1) i 29(3)(a) Pravilnika o postupku i dokazima, ombudsman nije bio nadležan da preispita pritužbu.
Zaključak: Pritužba protiv Specijalizovanog tužilaštva je odbačena.
II. Pritužba protiv Specijalizovanih veća: Podnosilac tvrdi da se njegovo ime navodi u okviru činjeničnog osnova u vezi s njegovim radnjama i da nije redigovano u javnoj redigovanoj verziji odluke sudije za prethodni postupak, čime je narušeno njegovo pravo na prezumpciju nevinosti i pravo da o njegovoj stvari rešava nezavistan i nepristrasan sud.
Ocena: Ombudsmanu nije dozvoljeno da interveniše u predmetima ili drugim postupcima pred Specijalizovanim većima. Stoga, shodno pravilima 29(1) i 29(3)(a) Pravilnika o postupku i dokazima, ombudsman nije bio nadležan da preispita pritužbu.
Zaključak: Pritužba protiv Specijalizovanih veća je odbačena.
Napomena: Odluka o nedopuštenosti dostupna je na vebsajtu SVK.
2020
PREDMET-2020-05
Pritužba: Podnosilac pritužbe, albanski državljanin, tvrdi da uslov da kandidat za zaposlenje u Specijalizovanom tužilaštvu mora biti državljani zemlje članice EU ili treće države-kontributora predstavlja kršenje njegovog prava da ne bude diskriminisan i da je sekretar prekoračio svoja ovlašćenja kad je uveo proizvoljni uslov državljanstva, koji nije predviđen nijednim pravnim aktom koji reguliše postupak selekcije i angažovanja.
Ocena: Uslov državljanstva za zapošljavanje u Specijalizovanom tužilaštvu je u skladu sa zakonom, objektivan je i opravdan i, štaviše, propisan Ustavom.
Pored toga, pošto se postupak selekcije i angažovanja podjednako primenjuje na sva slobodna radna mesta, nije prekršen član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Osim toga, budući da kandidati koji nisu državljani ni EU ni treće države-kontributora nisu u sličnoj situaciji kao kandidati koji imaju takvo državljanstvo, nije bilo diskriminacije i nije prekršen ni član 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima ni član 1(1) Protokola br. 12. Nisu prekršeni ni članovi 24, 36 i 49 Ustava.
Zaključak: Postupak selekcije i angažovanja kojeg je sekretar dužan da se pridržava u skladu je sa standardima međunarodnog prava ljudskih prava, sekretar nije prekršio svoja ovlašćenja kad je primenio uslov državljanstva, pravila postupaka selekcije i angažovanja su zakonita, obavezujuća i u skladu sa Ustavom, i nije došlo do nejednakog postupanja prema podnosiocu pritužbe.
Napomena: Kompletan izveštaj dostupan je na vebsajtu Specijalizovanih veća.