Specijalizovana veća Kosova primećuju da se u poslednje vreme u medijima iznose netačni prikazi izveštaja o radu Specijalizovanih veća Kosova, koji je po narudžbini Kancelarije ombudsmana Kosova sačinio Odbor za ljudska prava Advokatske komore Engleske i Velsa. Specijalizovana veća Kosova smatraju da su neophodna izvesna pojašnjenja.
Specijalizovana veća Kosova su nezavisna pravosudna institucija. Ne postoji odnos pravne legitimacije između Specijalizovanih veća Kosova i ombudsmana Kosova, niti između Specijalizovanih veća Kosova i pomenutog Odbora za ljudska prava. Prema članu 162 Ustava Kosova, organizacija, rad i nadležnost Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva regulisani su tim članom i posebnim zakonom – Zakonom o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu. Članom 162(11) Ustava Kosova predviđena je i zasebna funkcija ombudsmana pri Specijalizovanim većima, sa isključivom nadležnošću nad Specijalizovanim većima i Specijalizovanim tužilaštvom. Pored toga, Zakonom o Specijalizovanim većima predviđeno je da Međunarodni komitet Crvenog krsta prati i vrši inspekciju pritvorskog objekta kako bi se obezbedilo poštovanje najviših međunarodnih standarda.
Imajući u vidu ovaj ustavni okvir, izveštaj Odbora koji je naručio ombudsman Kosova nema uticaja na sudski rad Specijalizovanih veća, niti će ga imati.
Specijalizovana veća osim toga konstatuju da izvesni komentari ombudsmana Kosova o izveštaju Odbora za ljudska prava ne odražavaju sadržaj i zaključke tog izveštaja, netačno ih prikazuju i time stvaraju pogrešnu sliku o Specijalizovanim većima. Suprotno saopštenjima ombudsmana Kosova, u izveštaju Odbora za ljudska prava se ne zaključuje da su sudije Specijalizovanih veća nekom od svojih odluka prekršile ljudska prava bilo kog optuženog. U izveštaju Odbora se ne navodi ni da je praksa Specijalizovanih veća u suprotnosti ili da nije u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Isto tako, u izveštaju Odbora za ljudska prava se ne zaključuje da je odlukama o pritvoru pre početka suđenja prekršena bilo koja konvencija o ljudskim pravima.
Mora se primetiti i to da su mnoga pitanja koja je izneo ombudsman Kosova, a koja se potom razmatraju u izveštaju, mahom odraz argumentacije koju je odbrana iznela pred sudijama Specijalizovanih veća. S druge strane, izveštaj se ne bavi u istoj meri argumentacijom koju su po istim pitanjima izneli tužilaštvo ili zastupnici žrtava. Posebno je vredno pomena da je u izveštaju potvrđeno da optuženi raspolažu pravnim sredstvima pred Specijalizovanim većima, uz konstataciju da mnoga pitanja još nisu rešena i da će se na odluke moći uložiti žalba višim instancama.
Najzad, Specijalizovana veća podsećaju da su uloge strana i učesnika u postupku jasno određene : odbrana zastupa i štiti interese optuženih lica; zastupnik žrtava zastupa i štiti interese žrtava koje učestvuju u postupku; tužilaštvo snosi teret dokazivanja iznetih optužbi; a pretresni panel je jedina instanca koja ocenjuje dokaze, utvrđuje predmetne činjenice i naposletku odlučuje da li je krivica dokazana van razumne sumnje. Na te odluke može se uložiti žalba. Za ispravno razumevanje rada Specijalizovanih veća potrebno je posvetiti punu pažnju kompletnom obrazloženju sudijskih odluka, a ne samo stavovima koje je iznela neka od strana u postupku.