Danas, 16. decembra 2022, Pretresni panel 1 izrekao je presudu u predmetu Specijalizovani tužilac protiv Saljiha Mustafe. Ovo je važan trenutak za Specijalizovana veća Kosova jer ovaj sud danas donosi prvu presudu za ratne zločine.
Pretresni panel je oglasio g. Mustafu krivim za ratne zločine proizvoljnog lišavanja slobode, mučenja i ubistva i izrekao mu kaznu zatvora u trajanju od 26 godina. Panel je iz materijalno-pravnih razloga oslobodio g. Mustafu optužbe za krivično delo surovog postupanja. Prilikom izricanja presude Pretresni panel je naglasio da se optužbe u ovom predmetu tiču isključivo individualne krivične odgovornosti g. Mustafe i njegovog učešća u lišavanju slobode, surovom postupanju, mučenju i ubistvu žrtava kao zločinima protiv čovečnosti. Napominjući da su žrtve u ovom predmetu kosovski Albanci, Pretresni panel je istakao da „njihova nastojanja da se zadovolji pravda i utvrdi istina [čine] okosnicu ovog postupka“.
Krivična dela za koja je g. Mustafa oglašen krivim izvršena su u aprilu 1999. na jednom imanju u selu Zlaš/Zllash, na Kosovu, koje je gerilska jedinica BIA Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koristila kao bazu. Gospodin Mustafa bio je komandant te jedinice.
Pretresni panel je u presudi konstatovao da je g. Mustafa tokom sukoba između OVK i srpskih snaga bio glavni i jedini komandant gerilske jedinice BIA OVK sve do njenog raspuštanja, da je tokom perioda u kom su se odigrala krivična dela iz optužnice komandovao bazom u Zlašu, kao i da je bio ovlašćen da odlučuje o postavljenjima unutar gerilske jedinice BIA, da izdaje naređenja potčinjenima i da ih kažnjava.
Što se tiče krivičnog dela proizvoljnog lišavanja slobode, Panel je zaključio da su pripadnici jedinice ili drugi pripadnici OVK lišili slobode najmanje šest lica i držali ih na imanju u Zlašu a da im nisu naveli razlog za to niti pružili mogućnost da ospore zakonitost zatvaranja. Dokazi su potvrdili da je g. Mustafa u više navrata bio prisutan na imanju u Zlašu i da je svojim potčinjenima naredio da zatvorenike odvedu na mesto na kom će ih držati. Zato je Panel zaključio da je g. Mustafa znao da su ti ljudi lišeni slobode i u kakvim se uslovima drže.
Što se tiče krivičnog dela mučenja, sudije su precizirale da su zatvorenici optuživani da su špijuni, kolaboracionisti, izdajnici, lopovi ili lažovi i da su držani u nehumanim, ponižavajućim uslovima, bez dovoljno vode, hrane i medicinske pomoći, da im nije bilo dozvoljeno ni da se operu ni da se presvuku i da nisu imali pristup toaletu. Gospodin Mustafa i njegovi potčinjeni iz jedinice BIA zatvorenicima su umišljajno naneli tešku bol i patnju, sa ciljem da od njih dobiju informacije ili priznanje, da ih kazne, zastraše, iznude nešto od njih ili da ih diskriminišu na političkoj osnovi.
Pretresni panel je konstatovao da je „zlostavljanje, zajedno sa nehumanim i ponižavajućim uslovima u zatočeništvu, kod zatvorenika ostavilo doživotne fizičke i psihičke posledice“.
Što se tiče krivičnog dela ubistva, Pretresni panel je zaključio da je žrtva ubistva bila ostavljena na imanju na ivici smrti kad je gerilska jedinica BIA aprila 1999. zbog predstojeće ofanzive srpskih snaga oslobodila nekolicinu zatvorenika, sa izuzetkom dvojice koji su bili najviše zlostavljani. Panel je zaključio da je uzrok smrti jedne žrtve teško zlostavljanje od strane pripadnika gerilske jedinice BIA koje je trajalo skoro tri nedelje, nedostatak medicinske pomoći i ranjavanje vatrenim oružjem, budući da je na telu bilo strelnih rana.
Što se tiče krivične odgovornosti g. Mustafe, Panel je utvrdio da je g. Mustafa u više navrata lično saslušavao i zlostavljao dvojicu zatvorenika, a jednog od njih je podvrgao lažnom streljanju. U pogledu ostalih činjenica o osnovnim krivičnim delima Panel je zaključio da g. Mustafa snosi krivičnu odgovornost zbog ličnog doprinosa udruženom zločinačkom poduhvatu.
Prilikom odmeravanja kazne g. Mustafi Panel je uzeo u obzir težinu krivičnih dela i lični doprinos g. Mustafe njihovom izvršenju. Panel je kao otežavajuće okolnosti uzeo izrazitu surovost mučenja, činjenicu da je g. Mustafa bio na položaju pretpostavljenog i da je lično učestvovao u ovom krivičnom delu.
Prilikom izricanja presude Panel je odao priznanje ogromnoj hrabrosti svedoka i žrtava koje su svedočile uprkos tome što ih na Kosovu nazivaju izdajnicima i kolaboracionistima i uprkos pretnjama i zastrašivanju kojima su izloženi zato što sarađuju sa Specijalizovanim većima ili specijalizovanim tužiocem. Panel je objasnio da su sudije zbog te atmosfere straha i zastrašivanja odredile zaštitne mere za mnoge svedoke i žrtve u ovom predmetu i istakao da je ona i jedan od razloga iz kojih je sud osnovan i iz kojih je njegovo sedište premešteno u Hag.
Tokom suđenja panel je saslušao 28 svedoka: 13 koje je pozvao specijalizovani tužilac i 15 koje je pozvala odbrana. Panel je osim toga razmatrao i pismene izjave, dokumentarne dokaze i veštačenja.
U postupku je učestvovalo i osam žrtava. Svim žrtvama su odobrene mere zaštite.
Panel je na kraju dodao i da će u dogledno vreme izdati nalog o reparacijama, te da zadržava nadležnost u toj stvari.
Sažetak prvostepene presude se može videti ovde.
