Na današnji dan, 16. jula 2024, Pretresni panel I izrekao je presudu u predmetu Specijalizovani tužilac protiv Pjetera Šalje. Ovo je druga presuda koju Specijalizovana veća Kosova donose po optužbama za ratne zločine.
Pretresni panel je oglasio g. Šalju krivim za ratne zločine proizvoljnog lišenja slobode, mučenja i ubistva i izrekao mu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina. Panel je iz materijalno-pravnih razloga oslobodio g. Šalju optužbe za krivično delo surovog postupanja. Panel je zaključio da g. Šalja snosi individualnu krivičnu odgovornost za dela koja mu se stavljaju na teret a kojima je lično doprineo kao učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu u kom su učestvovali i drugi pripadnici OVK.
Ovaj predmet tiče se ratnih zločina izvršenih približno od 17. maja 1999. do 5. juna 1999. u objektima nekadašnje fabrike metala u mestu Kukeš, na severu Albanije. Tokom pomenutog perioda štab Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nalazio se u toj fabrici, koja je korišćena u razne svrhe, na primer, za regrutovanje, mobilizaciju i logistiku. Neki pripadnici OVK fabriku su koristili i kao mesto u kom su zatvarali, saslušavali i zlostavljali lica za koja su smatrali da sarađuju sa srpskim vlastima, da su povezana s tim vlastima ili ih podržavaju, odnosno lica za koja su mislili da nedovoljno podržavaju OVK. Žrtve su uglavnom bile kosovski Albanci, koji su stradali od ruku drugih kosovskih Albanaca.
Ukupan broj ljudi koji su u tom periodu držani u zatvoreništvu u fabrici metala u Kukešu nije poznat, ali panel procenjuje da ih je bilo oko 40, a među njima su bile i najmanje tri žene. Panel je utvrdio identitet osamnaest (18) zatvorenih lica i konstatovao da su ti ljudi držani u nehumanim i ponižavajućim uslovima, u tesnim prostorijama, bez dovoljno vode, hrane i medicinske pomoći i da im nije bilo dozvoljeno ni da se operu ni da se presvuku. Zatvorenicima nije rečeno iz kog su razloga lišeni slobode i oni nisu imali mogućnost da ospore zakonitost zatvaranja.
Zatvorenici su podvrgavani surovim saslušavanjima, najčešće noću, i prisiljavani da daju izjave i priznanja. Bili su izlagani psihičkom i fizičkom zlostavljanju, a neki su prisiljavani i na fizički rad. Usled takvih okolnosti, zatvorenici su živeli u stalnom strahu. Brutalno zlostavljanje ostavilo je na njih trajne fizičke i psihičke posledice. Neke žrtve više nisu u stanju da zarađuju za život ili da izdržavaju porodicu. Neki od tih ljudi su prestali da idu na posao ili su prekinuli školovanje zato što se smatralo da potiču iz porodice špijuna.
U jednog zatvorenika kog je grupa pripadnika OVK surovo zlostavljala pucao je jedan od pripadnika OVK. Taj zatvorenik preminuo je od posledica ranjavanja, pošto mu je uskraćena adekvatna medicinska pomoć.
Tokom maja i juna 1999. g. Šalja bio je pripadnik OVK. On je u nekoliko navrata bio fizički prisutan u fabrici metala u Kukešu i zajedno s još nekoliko pripadnika OVK učestvovao je u prebacivanju jednog zatvorenika u fabriku metala u Kukešu i u saslušavanju i brutalnom zlostavljanju nekolicine zatvorenika. Osim toga, g. Šalja je učestvovao i u brutalnom zlostavljanju jednog zatvorenika koji je kasnije preminuo od posledica ranjavanja vatrenim oružjem. Iako u OVK nije imao konkretan čin ili službeni položaj, g. Šalja je u fabrici metala u Kukešu uživao izvesnu autonomiju.
Tokom suđenja panel je saslušao 22 svedoka: 10 koje je pozvao specijalizovani tužilac, 2 koja je pozvao zastupnik žrtava i 10 koje je pozvala odbrana. Panel je osim toga razmatrao i pismene izjave, dokumentarne dokaze i veštačenja. Suđenje se odvijalo u kontekstu kontinuirane prakse zastrašivanja svedoka.
U postupku je učestvovalo i osam žrtava. Svim žrtvama su odobrene mere zaštite.
Panel je na kraju dodao i da će u dogledno vreme izdati nalog o reparacijama, te da zadržava nadležnost u toj stvari.
